Dositej Obradović - Biografija

Dositej Obradović

(1742-1811)

Rođen u Banatskom Čakovcu, rano je ostao siroče, školuje ga rođak, kao dete čita samo knjige o svecima te želeći da postane svetac ide u manastir, ali je na intervenciju rođaka vraćen, odlazi u Temišvar da uči pravljenje kapa. Noć kršom na tavanu čita žitija svetaca zbog čega dolazi u sukob sa gazdom. Ponovo napušta zanat i beži u manastir Hopovo na Fruškoj Gori, da bi mogao da čita knjige. Ovde se brzo ističe svojom učenošću, te ga tumač savetuje da napusti manastir i krene u svet da uči knjigu i nauku jer je za njega šteta da ostane u manastiru. Ovaj pametni savet tumača Teodora Milutinovićla bio je presudan za dalji Dositejev život. Posle izlaska iz manastira odlazi u Dalmaciju gde postaje učitelj gde je naučio italijanski jezik, odlazi u Zagreb gde uči francuski, nemački, latinski, odlazi u Grčku gde pohađa školu čuvenog reformatora grčkog jezika Jerateja Dendrina. Odlazi u Nemačku u Hale i sluša predavanja iz filozofije i logike kod čuvenog profesora Eberharda. Odlazi u London gde je naučio engleski jezik. Odlazi u Moldaviju, radi kao učitelj plemićkih sinova. Tu ga je zatekla vest da je u Srbiji izbila buna (1804., I srpski ustanak) i on dolazi u Srbiju da svojim znanjem pomogne srpskom narodu kao veliki patriota.

Ustanici su ga primili lepo i postaje prvi ministar prosvete u kneževini Srbiji. Zajedno sa Vukom otvara u Beogradu Veliku školu(1808.) koja ima rang fakulteta i bio je jedan od prvih profesora. Umro je 1811. i sahranjen je u Sabornoj crkvi u Beogradu.

Njegova najznačajnija dela su:
autobiografija "Život i priključenija"(1783.)
pismo "Pismo ljubeznom Haralampiju"(1783.)
"Saveti zdravoga razuma"(saveti za omladince)(1784.)
basne, pesme: "Pesma o izbavljeniju Serbije"
"Pesma na insurekciju(ustanak) Serbijanov"

Život i priključenija

U predgovoru govori da je delo posvećeno srpskom narodu da ga prosveti i pouči, da ga uputi u život ostalih kulturnih naroda Evrope. Ističe kao najvažnije vaspitanje omladine u zdravom racionalističkom duhu. Najavio je svoje delo biografsko pisano u dva dela, želeo je da mladi pođu putem prosvete odmah, a ne da kao on gube najlepše godine u manastiru. Izneo je oštru osudu manastirskog života koja je u delu u toliko snažnija jer je izriče sam tumač koji kaže da manastiri treba da budu na korist naroda za prosvećenje, a ne za zaglupljivanje.

U delu ima mnogo lirskih momenata, u kojima se zapaža mlada i osetljiva duša Dimitrija Obradovića. Dirljivi su opisi opraštanja od groba majke i sestre Julijane kao i opis rodnog sela njegove majke(sentimentalno-preterana osećajnost).

Racionalizam proističe iz velike ljubavi prema srpskom narodu i iz dobro poznatih savremenih prilika. Za njegov rad je značajno zalaganje za narodni jezik i štampanje knjiga. Njegove reči su bile da su narodu potrebne knjige, a ne zvona i praporci.

Pismo ljubeznom Haralampiju

Pismo je štampano 1783 u Lajpcigu sa namerom da objavi svoje delo "Saveti zdravoga razuma". Delo je štampano uz pomoć bogatih srpskih tvoraca jer je namenjeno vaspitanje omladine. U pismu Dositej Obradović veliča austrijskog vladara, Josipa II.
Putujući kroz sve naše krajeve Dositej je zapazio da se govori jedan srpski jezik razumljiv svima. Značajno je njegovo izlaganje za jedinstven srpski jezik. Prvi je naveo potrebu da se školuju i ženska deca. Vera ne sme da bude prepreka u prihvatanju jedinstvenog jezika. Narod treba da sjedinjuje jezik i država, a vera ne sme da bude razdor. Od Dositeja počinje naša svetovna književnost. Piše knjigu "Saveti zdravoga razuma" za srpski narod bez obzira koje je vere i zakona. Za svoje delo on ne traži nikakvu platu ili nagradu, jer će mu najveće priznanje biti kad mu potomci budu govorili; kada ga bude pokrivala trava:"Ovde leže njegove srpske kosti! On je ljubio svoj narod! Več:na mu slava!!!"



Dositejev značaj

Dositejeva uloga u razvitku srpske književnosti je u znaku manifesticaje strukturnog a ne vrednosnog načela. Ona prevazilazi i vrednost njegovog dela i opseg njegovog dejstva na čitalačku publiku. Ako novu srpsku knjizevnost shvatimo kao jedinstvenu strukturu, Dositej je nesumnjivo svojim delom udario temelje i dao prve konture toj strukturi. Pošto su poređenja sa Vukom gotovo opšte mesto dositejevske literature, poslužićemo se i sami tim poređenjem, ne radi isticanja prednosti bilo jednog bilo drugog, nego radi boljeg uočavanja osobenog mesta, značaja i uloge koju je svaki od njih imao u našoj književnosti. Dositejev primarni značaj nije u pojedinačnim rezultatima koje je postigao. Njegov veliki i jedinstveni značaj u novoj srpskoj kulturi je u tome što je on zasnovao nauku kao takvu i knježevnost kao takvu-oba pojma uzamam u njihovom modernom značenju, onom značenju koje je Dositej utemeljio i koje je ostalo u bitnome da važi do danas- što je na srpskom jeziku, nesavršenom kakav je bio njegov ali ipak srpskom u osnovi, stvorio nauku i književnost kao forme pisane reči.
Jovan Deretić