Roditelji i skolski uspeh

Novo istraživanje, koje su sproveli istraživači sa univerziteta u Nju Hempširu, pokazuje da učenici čiji su roditelji aktivno uključeni u njihovo obrazovanje, imaju bitno bolji školski uspeh. Taj nalaz su čak iskazali i u dolarima – naime, školovanje svakog učenika bi moralo da godišnje košta 1000 dolara više kako bi se postigli isti rezultati koji se dobijaju kao kada su roditelji uključeni u školovanje svoje dece. Roditelji su posebno pokazali interesovanje za školska postignuća svojih ćerki. Autori pretpostavljaju da je to zbog toga što, čini se, devojke imaju bolju komunikaciju sa svojim roditeljima, pa je i roditeljima lakše da razgovaraju o školi sa svojim ćerkama. Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika u SAD je pre nekoliko godina ukazala na mnoge koristi od uključivanja roditelja kao partnera škole u proces obrazovanja svoje dece: kada su roditelji uključeni, učenici imaju viša obrazovna postignuća, bez obzira na socioekonomski status, etničku ili rasnu pripadnost, ili obrazovni nivo roditelja; što je snažnija uključenost roditelja, to su viša postignuća učenika; učenici čiji su roditelji uključeni u njihovo obrazovanje imaju bolju pažnju i redovnije rade domaće zadatke; ti učenici takođe pokazuju pozitivnije stavove i ponašanje, u većem broju završavaju školu i upisuju se na više nivoe obrazovanja; ponašanja kao što su upotreba alkohola, nasilje i druge socijalno nepoželjne forme ponašanja, opadaju kako uključenost roditelja raste; koristi od uključenosti roditelja se javljaju na svim uzrastima i nivoima obrazovanja.

Na žalost ili na sreću (u zavisnosti od perspektive ), ovako lepi rezultati ipak kao da nisu dovoljni da praksa većeg uključivanja roditelja zaživi. Razloga ima puno i dolaze iz različitih izvora. Zanimljiv nalaz je dobijen u jednom domaćem istraživanju iz 2001. godine. Naime, na temu ko bi sve trebalo da učestvuje u donošenju odluka koje se tiču škole, učenici su najmanje želeli da u toj ulozi vide roditelje. Smešno je da im ni roditelji nisu ostali dužni – i njima je najmanje važno bilo da vide učenike u poziciji nekoga ko utiče na donošenje odluka na nivou škola. Ovo ilustrativno govori o jazu, stepenu poverenja i mnogim drugim problemima koji opterećuju odnose i time otežavaju sve dostizanje pobrojanih dobiti.